Kosovski standardi kvaliteta vazduha zasnivaju se na EU direktivama o kvalitetu vazduha (2008/50/EZ Direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čišćem vazduhu za Evropu i 2004/107/EZ Direktiva o teškim metalima i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u ambijentu) i postavljenim pragovima koncentracija zagađivača koji se neće prekoračiti u određenom vremenskom periodu. Indeks kvaliteta vazduha (IKV) odražava potencijalni uticaj lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje. Omogućava korisnicima da razumeju više o kvalitetu vazduha tamo gde žive, rade ili putuju. IKV je standardni pristup Evropske unije za merenje, klasifikovanje i upoređivanje kvaliteta vazduha pomoću standardnog skupa parametara. Prikazujući najnovije informacije za Kosovo, korisnici mogu steći uvid u kvalitet vazduha u regionima i gradovima. IKV se temelji na koncentraciji pet ključnih zagađivača:
- čestice (PM10);
- sitne čestice (PM2.5);
- ozone (O3);
- azot dioksid (NO2);
- sumpor dioksid (SO2).
IKV odražava potencijalni uticaj kvaliteta vazduha na zdravlje sa nivoom IKV-a, pokrenut zagađivačem čija je koncentracija najveća. Podrazumevano, indeks kvaliteta vazduha prikazuje situaciju za posljednjih punih sat vremena tokom kojih su prikupljeni podaci o praćenju. Korisnici takođe mogu pristupiti istorijskim i prognoziranim podacima.
Kosovsko zakonodavstvo u skladu sa zahtevima Evropske unije postavlja standarde kvaliteta vazduha i za kratkoročni (sat ili dan) i za dugoročni (godišnji) nivo kvaliteta vazduha. Standardi za dugoročne nivoe su strog nego za kratkoročne nivoe, jer mogu doći do ozbiljnih zdravstvenih efekata usled dugoročne izloženosti zagađivačima.
Indeks pokazuje kratkoročnu situaciju sa kvalitetom vazduha. Ne odražava dugoročnu (godišnju) situaciju u pogledu kvaliteta vazduha, koja se može značajno razlikovati. Treba napomenuti da indeks kvaliteta vazduha nije alat za proveru usaglašenosti sa standardima kvaliteta vazduha i ne može se koristiti u tu svrhu.
Metodologija
IKV koristi ažurne podatke o kvalitetu vazduha sa stanice za praćenje na Kosovu i od modela prognoze.
Vrednosti koncentracije za 5 ključnih zagađivača (PM10, PM2.5, SO2, NO2 i ozon) određuju nivo IKV-a koji odražava kvalitet vazduha na svakoj stanici za nadgledanje. IKV odgovara najvišem nivou za bilo koji od pet zagađivača, prema tabeli prikazanoj u nastavku. Za prognozu IKV-a se koriste samo 4 (od 5) zagađivača: ozon, azotni dioksid i čestice (PM10 i PM2.5).
Prosečno vreme za zagađivače
Za NO2, O3 i SO2, satne koncentracije se koriste u izračun IKV-a.
Za PM10 and PM2.5, 24-časovni prosek se koristi za izračun IKV-a.
Opseg koncentracija i nivoi indeksa
Opsezi se zasnivaju na relativnim rizicima povezanim sa kratkoročnom izloženošću PM2.5, O3 i NO2, kako je definisala Svetska zdravstvena organizacija u svom izveštaju o projektu Zdravstveni rizici zagađenja vazduha u Evropi (HRAPIE project report, 2013).
Relativni rizik izloženosti PM2.5 uzima se kao osnova za pokretanje indeksa, tačnije povećanje rizika od smrtnosti po 10 µg/m3 povećanja dnevne srednje koncentracije PM2.5.
Pod pretpostavkom linearnosti preko relativnih funkcija rizika za O3 i NO2, izračunavamo koncentracije ovih zagađivača koji predstavljaju relativni rizik od a 10 µg/m3 povećanja na dnevnom srednjem nivou PM2.5.
Za koncentracije PM10, pretpostavlja se konstantan odnos između PM10 i PM2.5 od 1:2, u skladu sa smernicama za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
Za SO2, opseg odražava granične vrednosti zadate u EU Direktivi o kvalitetu vazduha.
Merenja kvaliteta vazduha koja premašuju maksimalne vrednosti u kategoriji „izuzetno loše“ ne uzimaju se u obzir za izračunavanje indeksa, jer se za ove vrednosti obično smatra da su pogrešne.
